Веселинка Стојковић
Вера
Ах,
Та девојчица Вера!
Кад лати се пера,
Птичица запева.
Кад говори,
Дрвеће прозбори.
Кад те гледа,
Мило заповеда.
Кад се смеје,
Сунце те огреје.
Њене ципелице
Чују све улице.
Машнице на пруге
Шарају косе њене дуге.
Волим је до неба,
Само да јој кажем треба!
Мојој Професорки Вери. А јесу Њене ципелице звониле врањском калдрмом. Сигурно и детиње.
Вера
Ах,
тоа девоjче Вера!
Штом за перо к;е се фати,
како птица пропејува.
Кога к;е проговори,
дрвјето проодува!
Кога те гледа,
мило ти заповеда.
Кога се смее,
сонцето те грее.
Нејзините чевлички
ги слушаат сите улици.
Неизините коси долги
ги красат машнички разнобојни.
Ја сакам до небо,
но да и; кажам треба…
Препев на македонски језик: Тамара Арсовска
Слика: Александар Аверин